Braničevo je nosilo ime Bikotinci sve do pred kraj XIX veka. Postoje dve priče o promeni naziva sela. U obe su glavni akteri kralj i bik iz Bikotinaca.
Srbija se ubrzano razvijala u drugoj polovini XIX veka. Stekla je nezavisnost i ponovo postala kraljevina. Milan Obrenović je prvi kralj u njenoj modernoj istoriji. Razvijalo se i selo. Seoska škola je uveliko radila u to vreme. Izgrađena je nova crkva od čvrstog materijala umesto pletare od blata. U seoski život se uvukla i jedna novina. Zabeleženo je da su osnovani odbori sve tri tadašnje stranke: Naprednjačke, Liberalne i Narodne radikalne. Kralj Milan nije bio omiljen u narodu, ali je dozvolio rad političkih partija. Upravo se prva priča o promeni naziva sela vezuje za početke višestranačkih okršaja u Srbiji.
Bik među narodnim poslanicima
U selu je živeo izvesni Petar, poslanik u tadašnjoj Srpskoj narodnoj skupštini. Petar je bio krupan, plahovit i bučan. Njegove osobine su došle do izražaja za vreme jednog od skupštinskih zasedanja. U jeku velike rasprave Petar je istupio više puta. Snažan i prgav, zapao je za oko protivnicima koji su ga prozvali Bik iz Bikotinaca. Petru se nije svideo nadimak te je izdejstvovao od kralja Milana ukaz o promeni imena svog sela.
Bik među kraljevim gardistima
Druga priča novo ime sela dovodi u vezu sa životom na dvoru Obrenovića. U kraljevoj gardi bilo je nekoliko seljaka iz Bikotinaca. Gardisti su, između ostalog, vodili računa o bezbednosti Aleksandra Obrenovića, Milanovog sina i budućeg kralja. On je gardistima davao nadimke po rodnom mestu. Međutim, nikako nije mogao da izgovori ime rodnog mesta gardiste, nego ga je nazvao Bik. Kad je to čuo kralj Milan, odmah je zamolio ministra unutrašnjih poslova da pokrene postupak za promenu imena sela.
Braničevo po kraljevoj odluci
Postoji i treća priča. Sva je prilika da je istorijski najpouzdanija, ali sa vrlo malo detalja. Po njoj, molbu za promenu imena je podneo Mihajlo Popović, tadašnji paroh bikotinačke crkve. Razlog je ostao nepoznat. Sve priče imaju isti ishod. Selo je dobilo novi naziv 1882. godine po srednjovekovnoj oblasti između Morave i Dunava. Tako su, posle više vekova, Bikotinčani postali Braničevci.
Svideo Vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama. Ukoliko imate zanimljive priče i fotografije o Braničevu i želite da objavimo pišite nam na mojebranicevo[at]gmail.com ili na Fejsbuk i Instagram profil.