Trojica mladića bez instrumenata. Tako je počelo. Rokenrol je osvojio omladinu širom Jugoslavije i stidljivo se pojavio u seoskim sredinama. Već početkom sedamdesetih u Golupcu su tzv. vokalno-instrumentalni sastavi svirali tvrdi zvuk na omladinskim igrankama. U Braničevo su prvo stigle ploče, a zatim i muzički instrumenti. Led je probio Moma Stokić. Odnekud je pozajmio električnu gitaru i delove bubnja i počeo da stvara buku. Prvi pokušaj oponašanja rokenrola se desio u zgradi nekadašnje osnovne škole. Ovaj incident se ubrzo pretvorio u serijal redovnog uznemiravanja meštana.
Stokićevo igranje sa rokenrolom je posmatrala komšijska ekipa iz seoske donje male. Očigledno je tu bilo malo ljubomore, pa nešto inata i momačkog zanosa jer su trojica mladića naumila da osnuju bend. Nedostajali su im instumenti i muzičke veštine. Mladost ne poznaje prepreke i ubrzo im je omogućeno da koriste opremu golubačkog vokalno-instrumentalnog sastava. Samo je još trebalo da nauče da sviraju! Usledio je period habanja gramofonskih ploča i neprestanog preslušavanja pesama u pokušaju da se što vernije odsviraju. Mukotrpno vežbanje iz noći u noć je dalo prve rezultate.
Stvorena je grupa DAD. Trojica mladića su je nazvali po početnim slovima svojih imena: Dragomir Radovanović Gale (bubanj), Andra Kostić Badža (bas gitara) i Dušan Jevremović Kemba (gitara).
Zlatne godine
Sopstveni instrumenti su doneli ozbiljnost bendu. Badža je prvi kupio gitaru marke Melodija, dok su bubnjevi nabavljeni neverovatnim sticajem okolnosti. Braničevo je u neraskidivoj simboličnoj vezi sa bikom (prvobitni naziv sela je Bikotince) i ova životinja je našla mesto u priči o prvom seoskom rok bendu. Naime, Gale se po odlasku na služenje vojnog roka prijavio kao vrstan bubnjar što ga je dovelo u situaciju da bude poslat na odsustvo i donese svoj instrument. Sve bi bilo u redu da je imao svoje bubnjeve. Njegov deda, Žarko Radovanović, se našao u čudu jer kako da mu se unuk osramoti pred vojskom. Nemavši kud, prodao je bika i kupio unuku bubnjeve.
Zlatne godine grupe DAD su obeležile igranke u bioskopskoj sali Doma kulture. Uzbuđenje među omladinom je raslo kako se subota približavala. Već u toku popodneva se osećala živost gotovo u svakom seoskom sokaku. Devojke su se dogovarale, trčale jedna kod druge da zamene komad odeće ili namaste frizure. Momci su sve to nehajno posmatrali. Jedino su majke bile zabrinute, a očevi, već poslovično namrgođeni, su uvek imali neki savet u poslednjem trenutku. Ali, ko ih je uopšte slušao?!
Prvi akordi DAD-a su otvarali vrata čarobnog sveta popularne muzike. Za svakog mladog Braničevca je bilo važno da se subotom uveče pojavi na igranci. Tih magičnih večeri, na bini, energični Kemba je davao štimung atmosferi, dok je Gale u pozadini rasipao svoj bubnjarski talenat. Samo je Badža pokušavo da napravi neku harmoniju među njima. Uglavnom su zvučali sjajno, a kad nisu, pojačavali bi ton i nesavršenstvo maskirali bukom. Salom su obično odzvanjali Indeksi, Pro Arte, Yu grupa i poneka svetska rokenrol pesma. Ovde je improvizacija dolazila do vrhunca jer niko nije govorio engleski jezik. Na podijumu su igrali svi, ko je kako znao i umeo. Svi su u tim trenucima bili DAD!
Značaj grupe DAD
Grupa DAD je obeležila mladost generacija Braničevaca i Braničevki, rođenih u šestoj i sedmoj deceniji XX veka. Iako bez autorskih pesama, bend je značajan sa aspekta samog postojanja. Rokenrol grupa u to vreme u seoskoj sredini ukazuje na modernost shvatanja njenih tvoraca. Kemba, Badža i Gale su Braničevu doneli nešto novo, a da ni sami nisu bili svesni toga.
Većina meštana nije blagonaklono posmatrala njihov mladalački hir. Zvali su ih čupavcima i za njih su samo lupali u doboš. Duge kose, farmerke zvonarice i buka su bili novi svet, potpuno nepoznat i suviše moderan.
Širem sastavu DAD-u su pripadali roditelji ovih momaka i pokoji lokalni opštinski zvaničnik jer su podržali njihov mladalački zanos. Važan je doprinos njenog nevidljivog četvrotog člana, Dragana Savića, zaduženog za tehniku i ozvučenje. Konačno, tu je čitava armija tadašnje braničevske omladine koja je hrlila na subotnje igranke. Mnoge su ljubavi rođene uz ritam DAD-a.
Ne postoji događaj koji je označio kraj grupe DAD. Verovatno zato što nikada stvarno nije ni prestala da postoji. Iz subotnje igranke se preselila u priču koje i danas živi među Braničevkama i Braničevcima.
Svideo Vam se tekst? Podelite ga sa prijateljima na društvenim mrežama. Ukoliko imate zanimljive priče i fotografije o Braničevu i želite da objavimo pišite nam na mojebranicevo[at]gmail.com ili na Fejsbuk i Instagram profil.
Napomene
Fotografije su vlasništvo porodica Jevremović, Kostić i Radovanović iz Braničeva. Zahvaljujemo se Andri Kostiću Badži na pomoći u pisanju teksta i pripremi izložbe. Posebno se zahvaljujemo dizajnerima Mariji Milanković Maši i Mariju Mariću na pomoći u pripremi izložbe. Izložba o grupi DAD je organizovana 9. jula 2022. u okviru rok koncerta koji su Braničevcima i Braničevkama pripremili članovi BRANIČEVO ROK-a uz podršku Turističke organizacije Golubac.