Fotografije oko vas pričaju našu priču – život Braničevaca u prošlom veku. Među nama govoreći, nema tu velike misterije. Život su trošile svakodnevne obaveze. Čim svane dan, svako bi krenuo svojim putem: u polje, radionicu, kancelariju ili učionicu. Ili se ostajalo kod kuće da se spremi ručak, opere veš i obave drugi kućni poslovi.
Ponekad se radilo za selo. Niko baš nije voleo da ide u kuluk, ali se išlo. Da nije bilo tako, ne bi bilo ni vodovoda, borovih šuma oko sela, poljskih puteva i mnogih zgrada u samom naselju.
Uz fizički rad, dosta se i učilo. Verujte, nisu samo đaci sedeli u klupama. Nekada su vremešniji Braničevci išli u večernju školu ili su pohađali različite tečajeve. Recimo, kurs za domaćice je bio organizovan za žene. Zadrugari su organizovali mnoge stručne škole između dva svetska rata. Oni su bili toliko napredni, da su čak svoj dom izgradili.
