Umor od svakodnevnih obaveza i teret sa duše morao je da se podeli sa nekim. Krajem dana Braničevke su se okupljale na klupi. Tu se moglo svašta saznati. U vremenima bez televizora, klupa je bila ozbiljan izvor informacija. Čak i danas, ako prošetate glavnim seoskim ulicama, tj. Malim iliVelikim sokakom, možete tu i tamo spaziti žene zauzete razgovorom.
Muški svet ste uvek mogli naći u kafani ili ispred prodavnice. Verovatno je bilo manje tračeva, a više kartanja, domina i priča o fudbalu, lovu, poljskim radovima ili politici.
Kupanje i pecanje na Peku su bili obavezni, čim otopli. Mesta za kupanje su se menjala sa generacijama. Neko se kupao na Jaruzi, neko kod Kokinog ili Tozinog vira, kod Kuhinje ili Trskare… Zapravo, nije bilo važno gde se kupate, već da uteknete od letnje žege. Naravno, deca su se najviše radovala letima.
Danas zvuči čudno da su mnogi sportovi, poput fudbala ili stonog tenisa, bili prava novotarija. Kažu da se prva lopta zakotrljala na tzv. Vrvinama negde između dva svetska rata, a da su je odmah prihvatili članovi Sokolske čete. Fudbal i fudbalski klub će ostati glavna razbibriga do dana današnjeg. Pored njega, aktivno je lovačko, kulturno-umetničko društvo i udruženje penzionera. Nekada su svoja udruženja imali zadrugari, pevači, radio-amateri, borci, šahisti, gorani, žene, itd.
