Nema Braničevca, a da se bez tuge ne priseća mladosti. Nema Braničevke, a da krišom ne posmatra sebe u svojoj deci. U blaženom neznanju žive samo mladi. Uzavrela krv i usijana glava život čine lakim. Upravo je mladost donela selu cipele i sako, biciklu, loptu, motor, auto, zvonarice, vijetnamku, gitaru, disko klub…
Svadba je granica koja razdvaja mladost od ozbiljnog života. Valjda se zato oduvek mnogo veselilo na njima. Stari da bi slavili mladost, mladi jer tako treba (a, iskreno, nisu ni znali šta ih je snašlo). Veselje je trajalo danima. Gotovo da je čitavo selo učestvovalo. Neko je pomagao, neko je bio u svatovima, a neko je samo posmatrao veselje u toku dana ili večernju igranku. Običaja je bilo više nego danas.
Kad se veselje završi, nekadašnji kicoši i derlani bi ušli u svet ozbiljnih ljudi, spremnih za kafanu i njivu. Devojke bi pokrile pletenice maramom i otpočele život svojih baka. Tako je nekada bilo i dugo je trajalo. Međutim, sadašnje vreme je potpuno izmenilo porodične odnose.
